Naslovnice
Nacionalistička propaganda je od kraja osamdesetih godina preplavila jugoslovensku štampu. Propagandni narativi prenosili su se preko medija kako bi uticali na javno mnjenje i podržali političke ciljeve različitih strana u sukobu. Režimski mediji doprineli su daljoj polarizaciji društva i podstakli međuetničko nepoverenje kroz tendenciozno izveštavanje, iskrivljavanje činjenica, govor mržnje, kao i direktno izmišljanje događaja. I u tako teškoj ratnoj situaciji bilo je profesionalnih novinara i medija koji su nastojali da o dešavanjima na terenu izveštavaju objektivno i nepristrasno.
Predizborni plakati
Prvi višestranački izbori u Jugoslaviji održani su 1990. godine nakon višedecenijskog jednostranačkog sistema. Ovi izbori su omogućili da se na političkoj sceni pojave nove stranke i lideri, uz nove i stare simbole i parole. Na izborima u svim republikama, premoćnu pobedu odnele su nacionalističke stranke i lideri: koalicija Demos u Sloveniji, Hrvatska demokratska zajednica u Hrvatskoj i Socijalistička partija Srbije u Srbiji, dok su u Bosni i Hercegovini pobedile etnonacionalne stranke Srpska demokratska stanka, Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska zajednica BiH.
Biblioteka
Intelektualci, profesori, pisci i političari su se pre i tokom ratova u Jugoslaviji uključili u širenje nacionalističkih narativa i mitova. Ovi intelektualci su govorili na posećenim tribinama i političkim skupovima, pisali su za režimske medije, objavljivali knjige o političkoj „sudbini“ vlastitog naroda i u njima „otkrivali“ navodne „skrivene i prećutane istine“. Pojavio se i talas popularne paranaučne literature o starini sopstvenog naroda, o njegovom drevnom, antičkom i, često, neslovenskom poreklu. Objavljivani su i „klasici“ teorija zavere poput antisemitskih Protokola sionskih mudraca, pa i Mein Kampfa. Mnogi vodeći političari takođe su objavljivali knjige koje su tumačile njihova ideološka polazišta ili svedočile o njihovoj ulozi u presudnim dešavanjima.
„Sećanje“
(Mira Marković: Noć i dan)
Izvor: „Muzej objekata“, Kiosk (autori projekta: Ana Adamović, Džejms Mej [James May] i Milica Pekić); iz kolekcije Muzeja Jugoslavije
Donator: Gojko Dobraš
Slavonija / Penzioner /
Mesto stanovanja donatora tokom 90-ih: Smederevo
Naziv doniranog objekta: Sećanje
Pitanje: Šta ovaj objekat za Vas predstavlja?
Odgovor: Sećanje na srećan život
Piramidalna šetnja
Fotografija: Imre Sabo
Jedan od načina finansiranja ratova u Srbiji bila je piramidalna štednja, odnosno izvlačenje novca od građana preko dve banke: Dafiment banke, koju je osnovala Dafina Milanović i Jugoskandika Jezdimira Vasiljevića. Obe banke poslovale su po modelu obećanja nerealno visokih kamata (10-15% na devize i 160% na dinare) na uložen novac. U želji da obezbede dodatnu zaradu, u situaciji visoke inflacije, mnogi građani su deponovali svoje ušteđevine u ove banke. Po nalazima Komisije Narodne banke Srbije, Dafiment banka imala je 163 025, dok je Jugoskandik imao oko 55 000 štediša, a ukupno je u ove banke uloženo oko 325 miliona evra. Posle samo dve godine rada, banke su propale, a građani ostali bez uloženog novca.
Na fotografiji je red građana koji čekaju ispred Dafiment banke na Trgu Republike u Beogradu.
Novčanice
U SR Jugoslaviji je u periodu od marta 1992. godine do januara 1994. godine došlo do tzv. hiperinflacije, koja je vrhunac doživela u drugoj polovini 1993. godine. Uzroci hiperinflacije bili su prekomerno štampanje novca, finansiranje rata, međunarodne sankcije i politička nestabilnost. Veliki broj preduzeća je propao, a radnici su ostajali bez posla i plata, što je dodatno doprinelo ekonomskoj krizi. Bila je to do tada druga najveća inflacija u istoriji (posle Mađarske 1946) sa najvišom stopom od 64.63% dnevno (u vajmarskoj Nemačkoj 1923, na primer, iznosila je 20,89%) ili 2,69% na sat. Cene su se izražavale u poenima, jer ih nije bilo moguće više puta dnevno usklađivati sa padom vrednosti novca. Najveća odštampana novčanica iznosila je 500 milijardi dinara (500 000 000 000). Situacija se postepeno stabilizovala nakon uvođenja novčane reforme i zamene stare valute novim dinarom, vezanim za nemačku marku (1. januara 1994). Uvođenjem stabilne valute, inflacija se smanjila, a ekonomija počela postepeni oporavak.
„Devalvirane novčanice“
Izvor: „Muzej objekata“, Kiosk (autori projekta: Ana Adamović, Džejms Mej [James May] i Milica Pekić); iz kolekcije Muzeja Jugoslavije
Donator: Dragan Mirković
1957 / Plešin/ Kraljevo / Slobodni umetnik /
Mesto stanovanja donatora tokom 90-ih: Kraljevo
Naziv doniranog objekta: Devalvirane novčanice
Poreklo doniranog objekta: Kraljevo
Pitanje: Šta ovaj objekat za Vas predstavlja?
Odgovor: Uspomenu na trenutak kada smo svi imali mnogo novca. Uspomenu na mnogo novca.
Pitanje: Zašto ste odlučili da donirate objekat?
Odgovor: Nisam, ali sam odlučio da dam deo.
Velikodržavne mape
Na Balkanu svi narodi imaju svoje velikodržavne ideje, odnosno ličnosti ili političke grupe koje ih promovišu kao krajnje nacionalne ciljeve. Neke od njih su zasnovane na tzv. istorijskom pravu, odnosno na granicama dosegnutim u davnoj ili bližoj prošlosti. Druge, zasnovane na tzv. etničkom pravu, vezuju se za prostor koji naseljavaju pripadnici određene etničke, verske, jezičke ili nacionalne grupe koji bi, prema tim političkim vizijama, trebalo i da žive u jednoj državi. Pošto su tokom istorije iste teritorije pripadale različitim državama (na primer Makedoniji, Bosni ili Dalmaciji), a različiti narodi vekovima živeli zajedno na istom prostoru, velikodržavne vizije se nužno preklapaju i sukobljavaju, što je od 19. veka rezultiralo brojnim krvavim sukobima i ratovima na Balkanu.