Projekat NEPRISTAJANJE
Platforma „Nepristajanje. Antiratna Srbija 90-ih“ je digitalni arhiv posvećen istoriji antiratnog pokreta i nezavisnih medija u Srbiji 90-ih. Cilj platforme (nosilac projekta je Kulturni centar GRAD, Beograd, direktor Dejan Ubović) je da sačuva sećanje na antiratne aktiviste i organizacije koji su na različite načine pružali otpor šovinizmu, etničkoj isključivosti, ratnoj propagandi, razaranju i zločinima. Namera „Nepristajanja“ je da obezbedi reprezentativan pregled najvažnijih pojedinaca, grupa, medija, dokumenata i publikacija koje su bili nosioci antiratnih aktivnosti u Beogradu i delovima Vojvodine. U budućnosti projekat bi trebalo da se proširi na celu teritoriju bivše Jugoslavije. Ova platforma je početni korak koji treba da vodi ka postavljanju izložbe Lavirint 90-ih (planirano za proleće 2023) i ka osnivanju Muzeja 1990-ih (planirano za 2025).
Prvi cilj projekta „Nepristajanje“ je bilo pronalaženje i digitalizovanje dokumenata, manifesta, proglasa, poziva, dokumentarne građe i fotografija sačuvanih u privatnim arhivima. Posebno smo zahvalni Lepi Mlađenović, Staši Zajović, Lini Vušković, Dubravki Velat, Jeleni Trpković, Luli Mikijelj, Irini Subotić, Irini Ljubić koje su nesebično sa nama podelile svoje materijale. U odeljku „Galerija” mogu se videti fotografije Goranke Matić bez kojih priča o devedesetim ne bi bila moguća. Ovom prilikom se i njoj zahvaljujemo na velikoj pomoći i podršci. Pored tog istraživačko-arhivskog dela, u okviru metodološkog postupka usmene istorije, vođeni su intervjui sa učesnicama i učesnicima važnih društvenih akcija kako bi se osvetlile ideje, organizacioni izazovi i prepreke na koje se nailazilo tokom antiratnog delovanja u Beogradu. Usmena istorija ima svoja metodološka ograničenja, ali obezbeđuje uvid u subjektivna gledišta i zaključke, lične utiske, interpretacije i osećanja koji slušaocima pomažu da rekonstruišu atmosferu prošlog vremena, svet vrednosti, ideja i ideala. Pored ostalog, „Nepristajanje“ se bavilo i mapiranjem najvažnijih nezavisnih medija koji su otvarali prostor za antiratne glasove i kritički pristup društvenoj stvarnosti.
Ko je sve predstavljen u ovom projektu? Od intervjua usmene istorije tu su Vesna Pešić (Centar za antiratne akcije), Nataša Kandić (Fond za humanitarno pravo), Staša Zajović (Žene u crnom), Sonja Biserko (Helsinški odbor za ljudska prava), Ana Miljanić (Centar za kulturnu dekontaminaciju). Tu su Lina Vušković i Lepa Mlađenović, feministkinje, uključene u više ženskih i lezbejskih organizacija, koje su činile deo antiratnog pokreta, Ljiljana Spasić kao predstavnica aktivistkinja i aktivista iz Pančeva; Filip David i Ivan Čolović koji su govorili o aktivnostima Beogradskog kruga. Na platformi je i intervju Biljane Kovačević – Vučo, prerano preminule predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). Taj intervju se nalazi na audiofoto arhivu novinara Dragoslava Simića (platforma sadrži link koji upućuje na ovaj razgovor). U Arhivu se nalaze dokumenta iz aktivnosti Centra za antiratnu akciju, delovi fonda Jelene Šantić (ceo fond se nalazi u Arhivu grada Beograda), dokumenta i publikacije: Beogradskog kruga, Fonda za humanitarno pravo, Helsinškog odbora za ljudska prava, Žena u crnom, YUCOM-a, CZKD-a i različitih feminističkih i lezbejskih organizacija.
Što se medija tiče „Nepristajanje“ donosi intervjue sa osnivačima B92 Veranom Matićem i Sašom Mirkovićem, urednicima Kikindskih novine, Naše Borbe i Vranjskih novina, Željkom Bodrožićem, Zdravkom Huberom i Vukašinom Obradovićem. Digitalizovali smo sva izdanja Naše borbe koja su izlazila u februaru i martu 1995. godine; učinili dostupnim naslovnice nedeljnog lista Bečkerek i uputili na sajtove gde se mogu naći drugi kritički i antiratni mediji. Projekat je u začetku, a nadamo se da će sa godinama baza sagovornika i dokumenata samo rasti, do jedne sveobuhvatne i zaokružene celine.
Zašto je danas ova tema važna za istraživače i koji su dometi mirovnih pokreta i aktivizma 1990-ih? Dometi su raznovrsni, ali i teško merljivi. Društveno-istorijski procesi pokazuju da su aktivizmi važni, a ideje nepokorne. Javni prostor kao mesto za izražavanje nesaglasja sa glavnim političkim tokom oduvek je bilo važno. Sa pozicija istraživača, istoričara i učesnika u ovom projektu, smatramo da je od neprocenjive važnosti da ovu arhivu učinimo javno dostupnom i tako olakšamo sva dalja istraživanja, ali da podsetimo na značaj hrabrih i upornih glasova u teškim vremenima.
Koncept: Dejan Ubović, Dubravka Stojanović, Snježana Milivojević, Igor Štiks
Koordinatorka projekta: Dubravka Stojanović
Istraživanja, prikupljanje dokumenata, intervjui, tekstovi: Sanja Radović
Istraživanja i produkcija: Ana Radaković
Saradnica na projektu (nezavisni mediji): Mila Bajić
Web dizajn i razvoj: Faust agencija
Dizajn stranice: Sanja Radović
