Prvi broj Kikindskih izašao je 9. oktobra 1998. godine, a novine su od prvog broja dvojezični informativni nedeljnik (na srpskom i mađarskom). Iznikle su iz više pokušaja izdavanja lokalnih nezavisnih novina, a osnovane su kao izdanje Doma omladine Kikinda. Od 2001. do 2004. izlazile u okviru Informativnog centra Kikinda, a posle toga pod okriljem novosadskog Dnevnika. Od 2008. godine urednik Željko Bodrožić je i vlasnik nedeljnika, a u poslednje četiri godine Kikindske izlaze u kooperaciji sa dnevnim listom Danas.
Ključni ljudi Kikindskih su Željko Bodrožić, Miomirka Mila Melank i Jovan Gvero. Oni su bili u svim redakcijama nezavisnih medija u Kikindi, a uz Dragomira Vlaisavljevića, Gordanu Perunović Fijat, Žužanu Sokolai, Vladislava Vujina, Aleksandra Šomođija, Srđana Tešina, Dejana Panića, Helenu Arsić i Miroslava Dragina činili su jezgro redakcije koja je oformljena 1998. godine.
Kikindske su uvek bile otvoreno protiv rata, nacionalizma i govora mržnje. Pisale su o zloupotrebama političkih i privrednih moćnika, policijskih i vojnih službenika, kao i o poslovima i nasilju lokalnih kriminalnih grupa. Veliki prostor posvećivan je umetnosti, kulturi i supkulturi, a članovi redakcije pokrenuli su književni časopis Severni bunker. Kikindske su pokretale mnoge građanske akcije, bile organizator i pokrovitelj brojnih tribina, promocija, filmskih revija i koncerata, i izdavač knjiga i publikacija.
Zbog tekstova redakcija Kikindskih je sudski proganjana, urednici i novinari su privođeni i na mnoge načine zastrašivani, a po Zakonu iz 1998. godine bili su petnaestak puta osuđeni na drakonske novčane kazne. Ti pritisci se ponavljaju i u poslednjih deset godina. Novinari Kikindskih su prvi novinari u našoj zemlji koji su dobili slučajeve pred Komitetom UN u Njujorku i Sudom u Strazburu. Za svoju hrabrost, pravovremeno i slobodno izveštavanje naši novinari su osvajali prestižne nagrade i priznanja u Vojvodini i Srbiji.
Željko Bodrožić je osnivač i urednik nedeljnika Kikindske, koji je sa grupom mlađih novinara pokrenuo 1998. godine. Do tada je radio u više nezavisnih lokalnih medija. Zbog svojih tekstova je tokom devedesetih više puta novčano kažnjavan. Pisao je u Našoj Borbi, Blicu, Dnevniku, Danasu, Vremenu, Novom magazinu, republici, Peščaniku itd. Za svoj rad dobio je NUNS-ovu nagradu za novinarsku etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“. Angažovan je Savezu antifašista Vojvodine i Srbije, a bio je jedan od organizatora građanskih protesta 1996-7. Danas je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.