Regal Šipad

Fabrika nameštaja Šipad bila je jedna od najvećih i najpoznatijih fabrika nameštaja u bivšoj Jugoslaviji. Posle rata, 1948. godine, Narodna Republika Bosna i Hercegovina ponovo je pokrenula predratno preduzeće Šipad (Šumsko industrijsko privredno akcionarsko društvo), sa sedištem u Sarajevu. Šipad je bio poznat po proizvodnji različitih vrsta kvalitetnog nameštaja, uključujući krevete, ormane, stolove, fotelje, sofe i čuvene regale. U svom sastavu imao je 25 radnih organizacija, 239 OOUR-a (osnovnih organizacija udruženog rada), 29 radnih zajednica, Šipad banku i tridesetak predstavništava po Evropi i Bliskom istoku. Broj zaposlenih je dostigao 84 500 radnika u BiH i drugim republikama. Šipadovi proizvodi bili su popularni i prodavani širom Jugoslavije, a veliki deo odlazio je i u izvoz. Usled ratnih razaranja, posleratne konkurencije iz uvoza, kao i privatizacije, Šipad se našao u poteškoćama. Ovaj industrijski gigant koji je obeležio prostor jugoslovenskog svakodnevnog života prestao je s radom početkom 2000-ih. Prestižno ime Šipad se i dalje može naći u nazivu nekih preduzeća.

Telefon Iskra ETA 80

Telefon Iskra ETA 80 bio je jugoslovenski model fiksnog telefona koji je počeo da se proizvodi 1978. godine u sklopu Iskre, giganta elektrotehnike, fine mehanike i dizajna sa sedištem u slovenačkom gradu Kranju. Poseban produkt elegancije i industrijskog dizajna bio je izuzetno popularan u celoj Jugoslaviji (pet miliona prodatih primeraka), ali i van zemlje, posebno u SAD. Za dizajn ovog „električnog telefonskog aparata“ (ETA), Davorin Savnik dobio je mnoge nagrade i priznanja, kako u Jugoslaviji, tako i u inostranstvu.

Matična fabrika Iskra nije patentirala dizajn telefona na globalnom nivou, što je dovelo do neovlašćenog kopiranja. Procenjuje se da je u svetu prodato preko 300 miliona telefona identičnog dizajna. Iskra ETA 80 se danas nalazi u stalnoj postavci Muzeja moderne umetnosti u Nјujorku (MoMA).

Televizor EI Niš

Elektronska industrija (EI) bila je jugoslovenska fabrika koja je proizvodila televizore, radio-aparate i druge elektronske proizvode. Fabrika se nalazila u Nišu, gde je i osnovana 1948. godine. Prvi radio-uređaj proizvela je 1951.

U vreme svoje najveće proizvodnje, EI Niš bio je jedan od najvećih proizvođača televizora u bivšoj Jugoslaviji, a njegovi proizvodi bili su popularni i prodavani širom zemlje. Fabrika u Nišu proizvela je 6 miliona televizora, 12 miliona radio-aparata, 50 miliona elektronskih cevi i 100 miliona poluprovodnih elemenata. U svom sastavu, EI Niš imao je 50 kompanija širom Jugoslavije i 28 000 zaposlenih. EI Niš je takođe izvozio svoje proizvode u druge zemlje.

Zbog ratova i ekonomskih sankcija pod kojima se nalazila Savezna Republika Jugoslavija, EI Niš se suočio s gubitkom tržišta, kao i sa problemima nabavke opreme i materijala. EI Niš je posle 2000. godine prošao kroz nekoliko restrukturiranja i privatizacija, što je rezultiralo gašenjem 2016.

Pisaća mašina UNIS TBM

UNIS Tvornica biro mašina (TBM) osnovana je 1971. godine u Bugojnu (BiH) za proizvodnju prenosivih i elektronskih pisaćih mašina, kasa i kopir-aparata za jugoslovensko i svetsko tržište. U saradnji s nemačkom Olimpijom i italijanskim Olivetijem, TBM je prodala preko 6 miliona primeraka svojih mašina u 120 zemalja sveta za više od stotinu jezika. Zapošljavala je 2700 radnika, uključujući šezdesetak inženjera, a 1980-ih je proizvodila oko 500 000 komada kancelarijske opreme godišnje. Ova uspešna kompanija uništena je tokom ratnih zbivanja u BiH.

RIZ Kasetofon

Radio industrija Zagreb osnovana je 1948. godine dekretom vlade Narodne Republike Hrvatske radi proizvodnje radio-odašiljača. Kasnije je RIZ proizvodio i radio i TV prijemnike, gramofone, zvučnike, pojačala, tranzistore, elektronske cevi, kasetofone, vojne VHF uređaje, kalkulatore i kompjutere. Šezdesetih godina izlazi i na međunarodno tržište s traženim odašiljačima velike snage koje je izvozio u 25 zemalja.

RIZ je proizveo prvi televizor u Jugoslaviji (Model 101) po licenci holandske firme Filips 1956. godine. Iste godine, emitovanje je započela prva jugoslovenska televizija – Televizija Zagreb. Već 1959. godine, RIZ je proizveo televizor po vlastitom dizajnu. Na vrhuncu proizvodnje, imao je 4000 zaposlenih.

Kompanija je ugašena 1991. Od RIZ-a je ostalo samo akcionarsko društvo „RIZ odašiljači“ koje danas proizvodi odašiljače i brojila električne energije.

Video Rekorderi

Od sredine 1980-ih godina pa sve do kraja devedesetih, video-rekorderi i kasete postali su neizostavni deo jugoslovenskih domova i svakodnevnog života. VHS ili Video Home System je sredinom 1970-ih razvila japanska kompanija Victor Company of Japan (JVC), koja će osamdesetih potisnuti Sonijeve betamaks kasete. Uvoz poznatih marki video-rekordera, kao i VHS kaseta, pojačao se krajem osamdesetih, kada nastaju mnogobrojni video-klubovi. Video-rekorderi pružili su mogućnost da se po vlastitom izboru gledaju, dele i kopiraju filmovi, serije, TV emisije, pornografija, ali i sadržaji dokumentarnog tipa, svedočenja političkih zbivanja i dokazi ratnih zločina. Iz upotrebe postepeno izlaze početkom 2000-ih s pojavom DVD rekordera i diskova, kao i onlajn sadržaja.